Dugovi, gomila dugova koji iskaču iz ormana. Tako izgleda prosečan radni dan članova radne grupe u FK Partizan. Iako crno-beli redovno beleže sportske uspehe na terenu, finansijska situacija u klubu je daleko od idealne, a dugovi su postali svakodnevna briga za upravu i zaposlene. Ovi dugovi ne samo da predstavljaju ozbiljan teret za klub, već mogu da imaju i dugoročne posledice na njegovu stabilnost i budućnost.
Već na prvi pogled postaje jasno da je najveći problem kluba ogromna količina finansijskih obaveza koje još nisu izmirene, a koje se vezuju za prethodne transfere. Omču oko vrata klubu predstavljaju transferi koji su već realizovani, ali za koje se još uvek duguje značajan iznos. Među tim transferima su oni koji su se desili u poslednjih nekoliko godina, a koji još nisu prošli kroz reprogramiranje, što znači da će Partizan morati da se dogovori sa drugim stranama kako bi obezbedio nova sredstva za izmirenje tih dugova. Ovo je ujedno i proces koji klub mora obaviti pod posebnim uslovima, jer mora da se usaglasi sa onima kojima duguje.
Jedan od najistaknutijih dugova odnosi se na transfer Jung Džun Goha, fudbalera koji je prešao u Partizan iz Pohanga. Klub iz Humske duguje još 600.000 evra, što predstavlja dodatni pritisak na već iscrpljeni budžet. Iako se pretpostavlja da će Džun Goha najverovatnije morati da bude otpušten uz “čiste papire”, to ne znači da će klub biti u mogućnosti da ga proda i da će moći da naplati dug. Situacija je vrlo delikatna jer dug prema Pohangu još nije izmiren, a klub je na ivici da izgubi igrača bez ikakvih finansijskih beneficija.
Slična situacija je i sa Žoaom Grimaldom, fudbalerom koji je igrao za Partizan, ali čiji je transfer još uvek pod finansijskim opterećenjem. Sporting Kristal iz Lisabona očekuje još 665.000 evra od Partizana, a klub se nalazi u istoj situaciji kao i kod Džun Goha – teško će moći da izbegne ili odloži plaćanje, jer nemaju dovoljno sredstava. Takođe, Ankaraguč, turski klub, zahteva oko pola miliona evra za transfer Nihada Mujakića, dok je Džef Junajted postavio dug od 150.000 evra za Mateusa Saldanju, igrača koji je takođe napustio Partizan.
Uz sve ovo, Partizan još duguje novac Minnesoti za Kervina Arijagu, kao i Olimpijakosu, koji još nije dobio kompletnu isplatu za transfer Svetozara Markovića. Ukupna suma ovih dugova se popela na astronomskih nekoliko miliona evra, što stavlja klub u poziciju da mora da donese hitne odluke kako bi izbegao dodatne finansijske probleme.
Uprkos svim teškoćama, Rasim Ljajić, prvi čovek privremene uprave Partizana, nije želeo da ulazi u detalje pojedinačnih ugovora. Ipak, u razgovoru za MaxBet Sport, izneo je šokantnu informaciju koja osvetljava ozbiljnost finansijske situacije u klubu. On je otkrio da je od 2017. do 2024. godine na igrače Partizan potrošio 24 miliona evra, dok su menadžeri, koji su često igrali ključnu ulogu u transferima, tokom istog perioda naplatili 8.144.000 evra. Još više zabrinjava podatak da klub trenutno duguje menadžerima čak 4,9 miliona evra, što pokazuje da su dugovi prema menadžerima postali ozbiljan problem za klub.
“Ne želim da govorim o pojedinačnim ugovorima, ali ono što mogu da kažem je jedan neverovatan podatak. Na igrače je od 2017. godine do 2024. potrošeno 24 miliona evra, a menadžerima je u istom razdoblju plaćeno 8.144.000 i plus na današnji dan im se duguje 4,9 miliona evra. Odranije je možda neki deo od ovih 4,9 miliona evra”, rekao je Ljajić.
Ovaj podatak je posebno alarmantan jer otkriva da je značajan deo novca koji je klub potrošio u poslednjih nekoliko godina otišao na menadžerske provizije, a ne na investicije u tim i infrastrukturu. Takav pristup može ozbiljno ugroziti dugoročne ciljeve kluba, jer finansijska sredstva koja bi trebala da idu za jačanje tima i njegovu konkurentnost, zapravo su odlazila u džepove menadžera. Ovaj problem je postao toliko ozbiljan da je uprava Partizana sada prisiljena da donosi teške odluke o tome kako da iznese dugove i stabilizuje finansijsku situaciju.
Sa svakim novim dugom koji iskače iz ormana, klub se suočava sa novim izazovima i mogućnostima da se nađe u još većim finansijskim problemima. Nažalost, postoje realne šanse da se dugovi nastave gomilati, a bez hitnih i efikasnih strategija za rešavanje tih problema, Partizan bi mogao da se nađe u još većem finansijskom vakuumu.
U ovom trenutku, pitanje je kako će uprava Partizana reagovati na sve ove izazove. Da bi klub opstao i nastavio da se takmiči na najvišim nivoima, potrebna je ozbiljna reorganizacija i implementacija jasnih finansijskih strategija. Samo kroz odgovorno upravljanje novcem i dugovima, kao i kroz poboljšanje odnosa sa menadžerima i drugim poslovnim partnerima, Partizan može da se vrati na put stabilnosti i ponovnog uspeha.
U međuvremenu, navijači i svi koji prate rad kluba s nestrpljenjem čekaju da se situacija stabilizuje i da se klubu omogući da ponovo bude konkurentan na domaćoj i evropskoj sceni. U ovom trenutku, sve oči su uprte u upravu Partizana, koja će morati da preduzme brze i konkretne korake kako bi izbegla dalji finansijski pad i omogućila klubu da se vrati na pravi put.
Leave a Reply